avatar
Куч
99.60
Рейтинг
+44.57

Масъуд Махсудов

Мақолалар

Соғинч – қалбим узра...

Блог им. masud
 
Соғинч – қалбим узра ин қурган азоб,
Ҳижрон – йиллар каби ўтган кунларим.
Висол – узоқларда ярқ этган сароб,
Умид – ичимдаги ёғду, гавҳарим.
 
Хаёл – тинчим олган ғалати рўё,
Ўйлар – сен томонга кўчиб кетган дард.
Туйғу – сени менга англатган дунё,
Фироқ – кўзларимда қотиб қолган гард.
 
Йўллар – тақдиримиз боғловчи излар,
Илинж – бахт аталмиш анор донаси.
Шубҳа – меҳрларга юмилган кўзлар
Рашк-чи, ҳаловатнинг шум дугонаси.
 
Умр – сен мазмунга тўлдирган фурсат,
Юрак – ҳаловатга бегона қисмим.
Муҳаббат – кураш ҳам сабр ва тоқат,
Дард – қисмат ёзиғи – иккинчи исмим.
 
Соғинч – ҳар каломим илк дебочаси...

 © 2011

Ғазал...

Блог им. masud
Сўрарман, ғамзада элнинг юрак дардига не чора,
Келур ғайбдин садо: ёлғиз адолатдир, адолатдир.
(Эркин Воҳидов)

Этиб тавба гуноҳлардан, чин ихлос-ла қадам қўйган,            
Ибодат ҳар мусулмон чун шафоатдир, шафоатдир.

Ёниб дилдан ҳақиқат чун, куйиб, майли, тамом ўлсам
Кўнгул узра ўшал асли ҳаловатдир, ҳаловатдир

Сабр айлаб мусибатга, қувончларга шукр қилсам,
Бор вужуд-ла зикр этмак, тиловатдир, тиловатдир.

 Ики олам саодатга эришмоққа тамал қайда,
Дея сўрса, жавоби ул диёнатдир, диёнатдир.

Қароликни қувиб қалбдан, зиёга жой бериш бахтдир.
Илм-фанга улуш қўшмоқ, фароғатдир, фароғатдир.

Залолатдан буриб юзни, жаҳолатга юмиб кўзни,
Бутун имон ила кетмоқ, матонатдир, матонатдир.

Аё, Масъуд, улуғлардан дуо сўргин, сабаб улки –
Дуолардан бино қурмоқ саодатдир, саодатдир.

(с) 
 

Яралган...

Блог им. masud
Ҳижрон ҳоким бу дунё, aсли бир кам яралган.
(қўшиқдан)

Ҳаёт – паст-баланддан иборат сўқмоқ,
Унга гоҳ гул, гоҳи тикан ўралган.
Ойнинг-да, юзида азал эрур доғ,
Бу дунё аслида бир кам яралган.

***

Блог им. masud
E'tiqodning guli ochilmay so'lsa,
To'lib ketsa hamki olam zariga,
Imonning chirog'i yoritmas bo'lsa,
O't ketsin ko'nglimning ko'chalariga...
 
O’zni o’ylab, hafa qilsam yorimni,
Yolg’onga o’rasam kasbu korimni,
Oniy saodat chun bersam borimni,
O't ketsin ko'nglimning ko'chalariga...
 
Gar ta’sir etmasa mazlumning zori,
Qorovul bo’lmasa yigitlik ori,
Begunoh bir qalbga yetsa ozori,
O't ketsin ko'nglimning ko'chalariga...
 
Shayton tushib olsa har on payiga,
Ilondek bosh tutsa nafsim nayiga,
Vijdon hukmi o’tmas ersa ra’yiga,
O't ketsin ko'nglimning ko'chalariga...
 
©

Притча "Существует ли зло?"

Блог им. masud
Профессор в университете задал своим студентам такой вопрос.
— Всё, что существует, создано Богом?
Один студент смело ответил:
— Да, создано Богом.
— Бог создал всё? — спросил профессор.
— Да, сэр — ответил студент.

Куз...

Блог им. masud
Атроф сариқ тусда, хирадир осмон,
Япроқлар шивирлаб сўйламоқда сир.
Синоатга тўлган шу фасли хазон,
Ҳассос юрагимнинг таржимасидир.

Хаёлим қуш каби учиб кeтмоқда,
Айро йўллари йўқ шамол йўлидан.
Тақдирга тан бeриб ҳаёт ўтмоқда,
Тутиб ёлғизликнинг сўлғин қўлидан.

Ҳузур-ҳаловатга бeгона кўнглим,
Шикаста диллардан излайди нажот.
Умид-ла кўз тикиб, бошин эгиб, жим,
Қиларин билмасдан бошлайди ижод.

*****

Блог им. masud
Жоним ҳалак,
Дил нотинч,
Қалбим ором қўмсайди.
Ичим тирнайди соғинч – 
Куз келганга ўхшайди...

Эски дардим ҳамхона,
Изтироблар парвона,
Ёзни айлаб бегона,
Куз келганга ўхшайди...

Эриниб оқмоқда қон,
Юзим баргдек заъфарон,
Шеърга айланар армон –
Куз келганга ўхшайди...

Ёмғир ювар кўз ёшни,
Тақдир синар бардошни,
Олис айлаб қуёшни,
Куз келганга ўхшайди...

Жавоб йўқдек ноламга,
Оқлик мос соч толамга
Алғов-далғов оламга,
Куз келганга ўхшайди...

Ўйчанлик менга юмуш.
Кечаги кун фаромуш.
Инсонлар нега хомуш?
Куз келганга ўхшайди...

Юрак безовта, нотинч,
Дил тўлганга ўхшайди.
Ичим тирнайди соғинч – 
Куз келганга ўхшайди...

(с)

****

Блог им. masud
Orzu –  yomg’irlarda tomchilagan baxt,
Armon  — erib ketgan qorning parchasi.
Niyat – bedor tunlar qilganimiz  — ahd,
Hayot – senga tutgan umrim barchasi.
 
Visol – bizlar sabab go’zal bo’lgan on,
Xijron – begonaga aylangan do’stim.
Umid – dardli kunlar tutganim qalqon,
Afsus – vujudimga yetmas kam-ko’stim.
 
Shukr – tillarimdan tushmagan kalom,
Quvonch – ko’zlaringda o’qigan baytim.
Tole — har tong senga yo’llangan  salom,
 Baxt-chi  duolarga berilgan  qaytim

Xayol  — o’ngimizga ko’chrilgan imkon,
Chidam – diydorgacha to’xtagan fursat. 
Orom — osmonlarda qo’nim topgan jon,
Sog’inch – qalblar uchun ilohiy nusrat.

 Ishqim — niyatlardan qad ko'targan ark,
Mehrim — kiprigingni namlagan shabnam.
Xayol siymoingni eta olmas tark,
Sen mening yurakdan yaralgan mujdam…

©

 

Тарих ва келажак

Блог им. masud
Қачон ўзбеклар ҳақида гапирсак, дарров тарихимизни, аждодларимизни мақташга тушамиз, уларнинг жаҳон илмига қўшган ҳиссаларини гапирамиз… Лекин… лекин, ўзимиз уларга яраша тарих ярата олмаётганимизни гапирмаймиз, ҳозирги кун тараққиётига ўзимизнинг ҳиссамизни қўша олмаётганимиз ҳақида сўз демаймиз… Тарихимиз аллақачон ўтиб кетган, уни минг мақтаганимиз билан ўша даврга қайтиб қолмаймиз… Ундан ибрат олган тарзда бугунни янада фаровон қилишга интилишимиз керак.

Тўғри, тарихсиз келажак йўқ, дейилади, бироқ келажагимизни чиройли қилишни ўйламасак, тарихимиз биздан янада узоқлашиб бораверади. Янги кашфиётлар, янгиликлар билан бугунимизни безай олсаккина, эртага бизни фарзандларимиз ҳам фахр билан тилга оладилар, биздек бўлишга интиладилар. Ҳар биримиз, аввало, ўзимизни ислоҳ қилишни ўрганишимиз лозим; атрофдагилар учун, жамият учун нима наф келтирдим, қилаётган амалларимнинг эртанги кун учун фойдаси борми, аждодларга муносиб авлод тарбияла олаяпманми, каби саволларга ижобий жавоб қидиришимиз жудаям муҳим, деб ҳисоблайман...

Қизиқарли тарих

Блог им. masud
 Қизиқарли тарих

 






Эрон бош консули Саид Ғуломрез Майғуний Аштархон (Астрахан) шаҳридаги жанговар шон-шараф музейига қўйилган подшоҳ Иван Грозныйнинг дубулғасига ёзилган битикни ўқиб берди. Дипломатнинг таъкидлашича, шоҳона дубулғанинг тасмасига камёб араб лаҳжаларининг бирида “Аллоҳ Муҳаммад”, деб ёзилган. Бу икки сўз ҳаммага маълум “Аллоҳ ягона ва Муҳаммад Унинг қули” шаҳодат калимасининг қисқартирилгани бўлиши мумкин. 
Аштархон шаҳри Иван IV-нинг қаттиққўл сиёсати ортидан Россия давлатининг таркибига 450 йил олдин қўшилган эди. Мазкур оламшумул тарихий ашё Россияга айнан шу санага бағишланган маросим учун Стокголм қурол-аслаҳа палатасидан махсус келтирилган эди. Олдинроқ дубулға Москва Кремлининг қурол-аслаҳа палатасида кўргазмага қўйилар эди. 


Дубулғанинг Стокголм қурол-аслаҳа палатасига қандай бориб қолгани ҳақида бир қатор тахминлар мавжуд. Шуларнинг бирига кўра, дубулға Москвани чулғаб олган “фитнали 1611-1612-йиллар” пайтида қўлга киритилган бошқа хазина моллари каби қирол Сигизмунд қароргоҳи Варшавага жўнатилган. Кейинроқ, яъни 1655-йили, полякларни мағлуб қилган шведлар уни ўз ўлжаси қатори Варшавадан Швецияга олиб чиқиб кетган бўлишлари мумкин. Дубулға Стокголм шоҳона қурол-аслаҳа палатаси ашёси қатори биринчи марта 1663-йили рўйхатга киритилган.

Шоҳ Михаил Фёдорович дубулғаси

“… Дубулға 1621-йили уста Никита Давидов томонидан тайёрланган. Давидов қурол-аслаҳа палатаси тарихида энг моҳир усталардан бири бўлиб, у палатада қарийб 40 ишлаган ва XVII асрнинг 60-йилларида вафот этган. У мазкур дубулғани махсус Михаил Фёдорович учун турли маросимларда кийиладиган бош кийими сифатида ясаган. Биз ушбу дубулғанинг тарихини диққат билан ўрганганимизда унинг устига хоч ўрнатилганини кўрдик. Бошқача қилиб айтганда, бу оддий бир дубулға эмас, балки рус қиролларининг жанговар тожидир...

… Шох Алексей Михайлович эса отасининг дубулғасини кияр эди ва унинг ўзи учун дубулға ясалмаган эди. Дарвоқе, бу дубулға шунчалар чиройли ва хушбичимки, ҳатто XIX асрда у аввал Александр Невскийга тегишли бўлганлиги ҳақида афсоналар ҳам туғилган. Мазкур дубулға Россиянинг XIX аср ўрталарида киритилган расмий гербининг таркибига қўшилган. Агар Александр Невский номли нишонга (орден) разм солинса, расмда рус қироли ва авлиёсининг бошига айнан шу дубулға кийилгани кўрилади.

Дубулғага Қуръоннинг 61-сурасидаги 13-оятнинг бир қисми ёзилган: “Аллоҳдан ёрдам ва яқин зафар. Ва мўминларга башорат бер”.

Фёдор Иванович Мстиславский (XVI аср — 1622-йил) — Мстислав сулоласининг охирги Гедиминович подшоҳи, дума аристократиясининг бошлиқларидан бири, боярин (1576), қўмондон Иван Фёдорович Мстиславскийнинг ўғли.

Қирол Фёдор Иванович Мстиславскийнинг араб ёзуви туширилган дубулғаси: 




http://e-tarix.uz/maqolalar/495-maqola.html
__________________